Kina je izgradila autoputeve i druge infrastrukturne projekte korištenjem napredne tehnologije, robotike i automatizacije, ali nijedan moderni projekt nije potpuno „bez čoveka“. Međutim, kineski inženjeri i kompanije sve više koriste inovativne metode kako bi smanjili ljudski uticaj i povećali efikasnost. Evo kako su to postigli:
Autonomna mašinerija i roboti
Kineske građevinske kompanije koriste autonomne buldožere, bagere i kamione opremljene senzorima, GPS-om i veštom umetnošću (AI) za precizno izvođenje radova. Ove mašine mogu raditi 24/7 bez prekida, što ubrzava izgradnju.
Primer je kompanija XCMG, koja razvija autonomnu tešku opremu za projekte poput autoputa.
Dronovi i 3D mapiranje
Dronovi se koriste za topografsko snimanje terena i praćenje napretka radova. Oni generišu 3D modele terena, što olakšava planiranje i smanjuje potrebu za ljudima na licu mesta.
Tehnologija BIM (Building Information Modeling) omogućava digitalno planiranje svih faza izgradnje.
Modularna i prefabrikovana gradnja
Delovi autoputa (npr. mostovi ili tuneli) često se proizvode u fabrikama kao gotovi moduli, a zatim se transportuju i montiraju na lokaciji. Ovo smanjuje vrijeme izgradnje i broj radnika na terenu.
Veštačka inteligencija i big data
AI algoritmi analiziraju podatke o geološkim uslovima, vremenskim prilikama i resursima kako bi optimizirali proces izgradnje.
Primer je korištenje pametnih senzora za praćenje stabilnosti tla tokom izgradnje.
Minimalna ljudska intervencija
Projekti poput autoputa Jingxiong (Beijing–Xiongan) ili brzih pruga koriste automatizaciju, ali ljudi i dalje upravljaju kritičnim fazama (npr. donošenje odluka, nadzor kvaliteta).
Zašto se priča o „autoputu bez čoveka“?
Kineski mediji često ističu tehnološki napredak kao simbol nacionalnog razvoja, pa se pojmovi poput „bez čoveka“ ponekad koriste u marketinške svrhe. U stvarnosti, ljudi su uključeni u dizajn, nadzor i održavanje, ali tehnologija drastično smanjuje njihovu fiziološku prisutnost.
Autoput od 158 km nije izgrađen potpuno bez ljudi, ali je automatizacija, robotika i digitalizacija omogućila brzu i preciznu izgradnju uz minimalne greške. Kina je lider u primeni ovakvih tehnologija, posebno u okviru projekta „Novi put svile“
Ovakva visokotehnološka izgradnja nam nameće i brojna etička pitanja. Kako se ova tehnologija razvija ogromnom brzinom, i nalazi primenu u svim oblastima čovekovog delovanja, samo nam se nameće pitanje uposlenosti čoveka u budućnosti. Ne možemo svi biti vrhunski programeri, a tehnološki napredak upravo to zahteva od nas.
